Света земља
Криминални Север и косовске власти које уз подршку међународне заједнице хоће да уведу владавину реда и закона на целој територији Републике Косово како би млада држава могла коначно несметано да се развија – ово је доминантан дводеценијски наратив Албанаца и запада са којим се покушава да дође до нормализације односа Београда и Приштине. За напредак и помирење је важно и ово – ослободити Србе са Косова малигног утицаја Београда а Србија да се извини за ратне злочине и плати ратну одштету.
Шансе да се у оваквој причи реши проблем равне су нули, осим, уколико се са Косова не потисну и малобројни Срби који су ту остали после ’99, односно 2004, 2008. и 2014. године. Уместо помирења, предање о новом егзодусу преносиће се с колена на колено.
Шиптарски терористи, нарко дилери и продавци органа који уз подршку запада хоће да етнички очисте Косово и Метохију, како би на вековном огњишту малобројних преосталих Срба избрисали сваки траг српске колевке, паралелан је наратив који се из српских таблоида, прорежимских медија и хибридних герила електронских канала прелио у домове, школе, на славља и у жалост.
Ни са оваквом четрдесетогодишњом службеном инсталацијом нам нема помоћи.
Мрзећемо се ко зна још колико деценија, можда опет и убијати убеђени и једни и други да смо жртве и добри, а они други зликовци, док мајстори и промотери овог заната буду седели у истој влади или на истој јахти, постижући лако договоре, било да праве или руше владе, док дају бесе и пију скупе ракије.
Како на лицу места изгледа примена ових упутстава?
Данас је тачно два месеца од специјалне операције косовских власти против шверца и организованог криминала у Митровици. Заправо је била планирана на 26 локација широм Косова, од којих 9 на Северу, на 8 није успела. Наводно је дошло до цурења безбедносних података. Уследили су жестоки окршаји демонстраната са полицајцима у Косовској Митровици и Звечану. Биланс: десетак повређених грађана, 6 полицајаца, најтеже од свих, ватреним оружјем рањен је Срећко Софронијевић, оперисан у митровачкој болници, опорављао се, па пребачен у Ургентни у Београд, где га је ургентно обишао министар здравља. Ухапшено је 8 особа од којих троје са Севера – 6 Албанаца, један Бошњак и један Србин. Објављене су потернице за 10 лица – двоје Срба и 8 Албанаца. У међувремену су се неки предали, а један од двојице Срба са потернице се од прошле недеље нашао и на америчкој листи лица под санкцијама.
За особе које је потраживала косовска полиција, до данас нисам чула ниједног саговорника међу Србима да је изненађен што су се нашли на листи за хапшење. Мало је место и познају се сви – Срби и они Албанци који раде на Северу. Свеједно, осудили су акцију. Није помогло ни то што су знали чиме се баве, као ни целодневно понављање из Приштине да акција није етнички-мотивисана, те потпуно набрајање из петних жила свих чињеница које то доказују.
Косовску полицију, пословично недоступну за медије у главној дирекцији са изузетком тог дана, чула је само албанска јавност; при том, наоштрена за изборе који ће се догодити за четири дана.
Како то да борба против корупције и организованог криминала може да у једном делу друштва наиђе на апсолутну подршку, а у другом на општу критику и отпор?! Неће бити ваљда да се два народа разликују по томе што једни живе у врлини, а други подржавају криминал? Осим ако ће се поново пригрлити идеологија немачког нацизма да се ова теза одбрани?
У апотеци чији је власник Бесим Зећири, у тренутку уласка инспектора, а убрзо и жестоког окршаја полиције са демонстрантима, радила је његова свастика која је била у 7. месецу трудноће, са младом, тек запосленом колегиницом, чији је отац дојурио да спашава ћерку.
За траженог Зећирија су ми казали да у том објекту скоро никад не борави, и да су шансе биле неупоредиво веће затећи га у теретани или кафићу.
Када су пре годину дана косовске власти покушале нешто слично у другој апотеци, службенице су преплашено напустиле северну Митровицу пред налетом моменталног бунта људи који су се ту затекли или дотрчали, међу њима и они који су у пику пандемије у реду чекали за лекове.
Пленидба лекова је рискантан посао на Северу и у корони. Срби се лече у здравственом систему Републике Србије, а апотеке прате тај систем. Лекови се углавном купују, јер се најближа снабдевена државна апотека налази на 65 км даље – иза Јариња, у Рашки.
На само десетак метара од апотеке, централна средња школа и факултет су тог јутра били пуни деце, дом здравља – пацијената. Родитељи су почели да јуре ка школи, неки пацијенти су се успаничили. Пуцњава и експлозије шок бомби одјекивали су градом. У Звечану, где је покушана пленидба у магацину, окршај је био још гори.
Регионална полиција нашла се између демонстраната са једне, и инспекције и специјалних полицијских снага са друге стране. Без панцира, шлемова и остале опреме, неки од њих били су попут глинених голубова. Нису знали за акцију планирану у Приштини, осим што су пред само извођење операције позвани да пруже асистенцију. Нису знали ни да се неки у маси “неће држати договора”. Тако је барем у афекту испред апотеке викао један полицајац, док је други претходно покушавао да заштити колегу Албанца.
А међу окупљенима су у већем броју били цивили – запослени и организовано изведени, родитељи, случајни пролазници, грађани који су дотрчали да виде шта се дешава. Сви забринути и уплашени. Ту је била и контролисана полу-цивилна агресивна група млађих мушкараца која је потискивала полицију, без званичника Српске листе, са изузетком једног одборника, који се затекао на попришту сукоба само зато јер ту и живи и покушао да смири ситуацију.
Из те групе је извршено и насиље према новинарима – пре свега застрашивање да не снимају, покушај да се узму телефони, истргну легитимације, а расположење је свакако постојало и за нешто озбиљније.
Могло је лако да се догоди да свака страна озбиљније страда тог дана. Не мора се изаћи са полицијске или војне обуке да би се знало да акција против организованог криминала и корупције мора да буде 100 одсто професионално планирана и спроведена. То значи безбедно спроведена. На простору склоном конфликту, у подељеној заједници или антагонизованим друштвеним категоријама, таква акција не сме да продуби сукоб и додатно цепа друштво, већ да обори тензије и пружи сигурност.
А оне су се прелиле на целодневни ток шоу телевизијски програм, директно преношен, прво из Београда, а потом и са оног 65. километра од Косовске Митровице.
Ово је политика психопате и лудака Аљбина Куртија. Укида се слобода кретања за наш народ. Иде се на голорук народ са дугим цевима, десетине је рањених, покушај убиства наших људи. Рањавањем Срећка Софронијевића, пала је прва кап српске крви на Косову и Метохији. Лекари му се боре за живот, а голоруки српски народ успео је да одбрани северни део Косовске Митровице и отера припаднике РОСУ. Дивљаштво Аљбина Куртија, довело је до хаоса на Северу, на хитној конференцији за медије на којој није било питања, казао је директор Канцеларије за КиМ.
Потом је голоруки народ херојски бранио председник Српске листе на ТВ Пинк који је најавио хитан одлазак ако треба и свих Срба у Рашку, где ће се састати са председником јер не могу више да трпе Кристалну ноћ. И после телефонског укључења остала је мистерија – где се читаво јутро и рано поподне налазио први човек најјаче и једине странке косовских Срба, док су му тукли народ. Али је поподне пред камерама у касарни Војске Србије признао да је морао да попије таблету за смирење.
Како би свако препричавање умањило веродостојност изворног догађаја, увек ћу позивати да се погледа снимак сусрета војно-полицијско-политичког врха Србије са дрчним српским патриотама са Севера, архивиран на више канала на Јутјубу. Ниједна интерпретација не може да засени оригинал, баш као што је оригинал показао порозност државних институција и понижење симбола тог 13. октобра, само зарад једног ТВ сета.
Да ли нашу децу и нас треба да почну да износе у сандуцима са нашег Косова и Метохије да би ви стали иза нас да нас заштитите? Ако ви мислите да нас одбраните и да нас заштитите, ми вас молимо за то! Станите уз свој народ док није касно, да не буде олује, да не буде погрома и да не износимо своју децу у сандуцима!
Ако држава није у стању, реците нам, ми ћемо да будемо уз наш народ као што смо били до сада и ако треба да се пролије крв – реците нам, да знамо. Ићи ћемо ми, одабрани, као што смо ишли много пута, нећемо гурати ни жене ни децу.
Има наших војника и полицајаца, па ако не могу у униформи, нека дођу код нас у тренеркама, јер нама је овде заиста потребна помоћ и заштита. Никоме не треба никакав сукоб, сви ми добро знамо шта значи мир, зато вас молим да сви будемо сложни и јединствени.
Нова генерација чувара са моста се у касарну Војске Србије тога дана махом преселила са платних спискова Републике Косово. Па одатле назад у зграду покрај Ибра, одакле је за истим микрофонима, три дана касније, у још једном укључењу, позвала на изборе за исту државу која је над њима спровела Кристалну ноћ и исплатила плате.
Можда се за већину у Србији, од скора видљиву, у срцу Рашке, а потом и срцу жандармерије даље низ Ибар, на данашњи дан пре два месеца заиста одиграо Боливуд, као што свакако јесте за једног режисера и део глумачке поставе. Није за конзументе садржаја медија излистаних с почетка овог текста. Свакако не ни за узбуђене натуршчике који су поведени на кастинг за Војну академију. Многи од њих су упркос свом незнању, пригрлили и чисто родољубље.
Њихово буђење имаће дуплу горчину. Ови други су један горак лек већ попили.
О АУТОРУ:
Татјана Лазаревић
Татјана Лазаревић, уредница портала КоССев.