Специјална оперативна кампања за ненормализацију
Предизборни период на Косову дубоко је оштетио односе српске заједнице на Косову и косовских институција, процес дијалога, односе Владе Косова и ЕУ, али гласачко тело владајуће партије.
Кампања за локалне изборе трајала је 30 дана, 14 од тих дана у већински српским општинама на северу Косова биле су присутне и Специјалне оперативне јединице Косовске полиције – најпре да „штите грађане“, а онда „граничну полицију“ након почетка спровођења одлуке о издавању привремених РКС регистарских ознака возилима из централне Србије и конфисковања КМ таблица, а онда и због претреса неколико локација и акције хапшења 5 осумњичених за кријумчарење.
Криза са таблицама окончана је привремено тамо где је требало да буде и превенирана, у Бриселу, где је косовски премијер прекршио низ обећања датих косовској јавности у вези са дијалогом – да неће преговарати са Србијом док не добије извињење за злочине, да ће, када буде преговарао, преговарати само о признању и да, у Бриселу неће бити речи о унутрашњим стварима на Косову.
Међутим, као што је постало јасно са примером са таблицама, постојање дијалога није гаранција стабилности и нормализације. Напротив, више криза и продубљивања неповерења на терену настало је од средине ове године, када су се преговарачи у Бриселу састали четири пута (на различитим нивоима) у три месеца, него што их је било за 18 месеци потпуне обуставе дијалога између 2019. и јуна 2020.
Тако је већ 13. октобра дошло до новог ангажовања СОЈ на северу, а овог пута било је и повређених на обе стране, док је једна особа упуцана и животно угрожена. Због нереда који су настали због појаве СОЈ на Северу, извршен је претрес и прикупљени докази на само једној од планираних 9 локација, што је вероватно и разлог зашто волшебна акција хапшења није крунисана 30-дневним притворима за осумњичене.
„Он броји сваки глас“, рекао ми је о косовском премијеру Аљбину Куртију добро информисани саговорник два дана пред изборе, а у вези са том акцијом против кријумчарења 13. октобра. У недељу је међутим за Куртија било много мање посла мање него на парламентарним изборима пре осам месеци – гласова за ЛВВ је било за преко 200.000 мање него у фебруару, али ипак за преко 70.000 више него на локалним изборима 2017. Можда најболније, ЛВВ није успело да у првом кругу освоји ни Приштину коју је освајало два пута заредом, али ни Подујево где су на ванредним изборима за градоначелника 2020. однели победу у првом кругу.
Нису све вести са избора лоше по ЛВВ које је, према прелиминарним резултатима, ипак освојио боље резултате у скоро свим локалним скупштинама у општинама са албанском већином. То је резултат који говори у прилог оцени аналитичара да је ЛВВ, између осталог, кажњено и због лошег избора кандидата за градоначелнике. Та се замерка највише односи на избор кандидата за градоначелника Јужне Митровице који није био доследан прокламованом циљу борбе против корупције и за социјалну правду. Курти је оценио да му се више исплати да се обрачуна са кријумчарењем на Северу, него да нађе погоднијег кандидата од најбогатијег градоначелника на Косову, „тешког“ преко 7 милиона евра, са чим се грађани Јужне Митровице нису сагласили.
Друга добра вест за ЛВВ је то што, иако нису освојили ниједну општину у првом кругу, њихови су кандидати за градоначелнике ипак ушли у други круг у 12 од 38 општина на Косову. Други круг ће, међутим, за ЛВВ бити тежи него први јер се може очекивати да освежена опозиција која је забележила боље резултате него у фебруару, подржи опозиционе кандидате са којима ће се ЛВВ такмичити. Ово, пак, је лоша вест за косовске Србе и дијалог.
Ако се по јутру дан познаје и владајућа партија у Приштини настави да води кампању пред други круг избора за градоначелнике на начин на који ју је водила сада, у српским срединама ће бити још ургентних акција спровођења владавине права које неће моћи да сачекају 15. новембар или дан након другог круга избора.
Алтернативно, Курти се можда након апела високог представника за спољну политику ЕУ, Жозепа Бореља и америчког државног секретара Ентонија Блинкена на „континуирану и одрживу деескалацију и избегавање радњи које угрожавају стабилност“, присети сопствене оцене о ефекту слања СОЈ Косовске полиције у спровођење полицијских акција које могу бити поверене и редовним или интервентним јединицама надлежних полицијских региона из септембра 2020:
„Нема само спектакуларних неуспеха, већ и катастрофалних неуспеха. Ти можеш да ухапсиш четири особе, али ако се постави 40 барикада за четири особе, поново си безуспешан“, рекао је он, тврди, тадашњем министру унутрашњих послова уз оцену да су “такве полицијске интервенције биле игре Хашима Тачија”. Уз све то, препричао је и ову анегдоту:
„Био сам принуђен да кажем да је највећи број корумпираних и криминалаца по квадратном метру у економском аспекту (…) Ради се о томе да је највећи број криминалаца у главном граду“, казао је још пре годину дана Курти.
Да ли ће опет преовладати ова логика, биће јасно већ у наредним данима и након првих назнака о резултатима првог састанка Радне групе за решавање проблема регистарских ознака заказаног за 21. октобар.
О АУТОРУ:
Милица Андрић Ракић
Милица Андрић Ракић је истраживачица и новинарка из Зубиног Потока.
Ради у Новој друштвеној иницијативи из Косовске Митровице и бави се бриселским дијалогом и правима осетљивих група.