Заједница српских општина
Споразум још није почео да се примењује
Главни део Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа (Бриселски споразум) посвећен је формирању Заједнице општина са српском већином (ЗСО).
Споразумом је превиђено оснивање Заједице/Асоцијације општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову – Северна Митровица, Зубин Поток, Звечан, Лепосавић, Грачаница, Штрпце, Ново Брдо, Клокот, Ранилуг и Партеш.
Идеја Бриселског споразума, посебно ЗСО је да олакша потпуну интеграцију косовских Срба (у четири општине на северу) у косовски систем, као и институција које функционишу у оквиру српског система, укључујући здравствене и образовне институције.
У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу/Асоцијацију која ће имати надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја. Ова заједница биће успостављена на основу Статута.
Августа 2015, Косово* и Србија су постигли Споразум о општим принципима/главним елементима ЗСО којим су дефинисани циљеви, организациона структура, односи са централним органима, правни капацитети, буџет и подршка ЗСО.
На Косову је изостала подршка овом споразуму, био је критикован од опозиције и јавности, изазвао кризу и масовне протесте. Петицију против овог споразума покренуту од стране опозиције потписало је 200 хиљада грађана.
У таквој атмосфери, председница Косова* је 31. октобра 2015. године затражила од Уставног суда да оцени уставност општих принципа ЗСО.
Иако је суд уставним оценио формирање ЗСО у складу са Првим споразумом о нормализацији односа, који је Скупштина Косова* ратификовала, одређене делове споразума из 2015. оценио је као неуставне:
Циљеви, организациона структура, буџет, финансијска подршка и опште одредбе иду изван оквира косовског Устава у области локалне самоуправе;
Право законодавне иницијативе која је споразумом из 2015. предвиђено и за ЗСО, имају искључиво председник Косова, Влада, посланици Скупштине или најмање десет хиљада грађана.
Уставни суд је такође оценио да ЗСО не могу бити поверена искључива овлашћења за заступање интереса српске заједнице на Косову, у односима са централним властима.
Након ове одлуке, имплементација споразума постала је немогућа, с обзиром на то да ниједна страна не жели да пристане на даље компромисе.
Док Приштина инсистира на спровођењу споразума из 2013, којим нису предвиђена извршна овлашћења за ЗСО, Београд једино прихвата формирање ЗСО у складу са Споразумом о општим принципима/кључним елементима, као што је договорено у Бриселу 2015. године.
Европска унија је априла 2018. године потврдила мандат Управљачком тиму ЗСО задуженом за сачињавање статута заједнице, међутим, иако српска страна тврди да је тај статут израђен, до данас он није представљен ни ЕУ нити јавности у Србији и на Косову.
Северна Митровица
Северна Митровица се налази на северу Косова. Нема званичних података о броју становништва обзиром да попис није спроведен 2011. године. Према најновијим проценама има приближно 29.460 становника.
Етнички састав
- Срби – 22,530
- Албанци – 4,900
- Бошњаци – 1,000
- Горанци – 580
- Турци – 210
- Роми – 200
- Ашкали – 40
Зубин Поток
Простире се на површини од приближно 333 км² и укључује Град Зубин Поток и 63 села. Нема званичних података о броју становништва обзиром да попис није спроведен 2011. године. Према процени шефа опште управе, укупно становништво се процењује на 15.200.
Етнички састав
- Срби – 13,900
- Албанци – 1,300
Звечан
Општина Звечан се простире на површини од приближно 122 км² и укључује град Звечан и 35 села. Нема званичних података о броју становништва обзиром да попис није спроведен 2011. године. Према последњим незваничним информацијама, укупно становништво процењује се на 16,800. (Извор eopstinazvecan.com).
Етнички састав
- Срби – 16,000
- Албанци – 500
- Бошњаци – 300
Лепосавић
Општина Лепосавић се простире на површини од приближно 750 км² и укључује град Лепосавић и 72 села. Нема званичних података о броју становништва обзиром да попис није спроведен 2011. године. Према општинској администрацији, укупно становништво процењује се на 18,635.
Етнички састав
- Срби – 18,000
- Албанци – 270
- Бошњаци – 350
- Роми – 12
- Ашкали
Грачаница
Општина Грачаница се простире на површини од приближно 131 км² и укључује град Грачаница и 16 села. Према процени Косовске агенције за статистику из 2011. године, укупно становништво је 10,675.
Етнички састав
- Срби – 7,209
- Албанци – 2,474
- Роми – 745
- Ашкали – 104
- Горанци – 22
- Бошњаци – 15
- Египћани – 3
- Остали – 45
- Није прецизирано – 43
Штрпце
Општина Штрпце се простире на површини од приближно 247 км² и укључује град Штрпце и 16 села. Према процени Косовске агенције за статистику из 2011. године, укупно становништво је 6,949.
Напомена: Иако ове процене показују да Срби нису већина у овој општини, према саставу политичких институција, а имајући у виду начин избора за представнике грађана у општинама на Косову, постоји велика вероватноћа да ове процене нису ближе реалности, већ да су Срби већина у овој општини.
Председник општине и председник скупштине припадници Косовских Срба. Однос у скупштини 10 према 4 од укупно 14 посланика.
Етнички састав
- Албанци – 3,757
- Срби – 3,148
- Роми – 24
- Бошњаци – 2
- Ашкали – 1
- Остали – 7
- Није прецизирано – 10
Клокот
Општина Клокот се простире на површини од приближно 24 км² и укључује град Клокот и 3 села. Према процени Косовске агенције за статистику из 2011. године, укупно становништво је 2,556.
Напомена: Иако ове процене показују да Срби нису већина у овој општини, према саставу политичких институција, а имајући у виду начин избора за представнике грађана у општинама на Косову, постоји велика вероватноћа да ове процене нису ближе реалности, већ да су Срби већина у овој општини.
Председник општине и председник скупштине припадници Косовских Срба. Однос у скупштини 10 према 5 од укупно 15 посланика.
Етнички састав
- Албанци – 1,362
- Срби – 1,177
- Роми – 9
- Турци – 1
- Остали – 6
- Није прецизирано – 1
Ново Брдо
Општина Ново Брдо се простире на површини од приближно 204 км² и укључује град Ново Брдо и 24 села. Према процени Косовске агенције за статистику из 2011. године, укупно становништво је 6,729.
Напомена: Иако ове процене показују да Срби нису већина у овој општини, према саставу политичких институција, а имајући у виду начин избора за представнике грађана у општинама на Косову, постоји велика вероватноћа да ове процене нису ближе реалности, већ да су Срби већина у овој општини.
Председник општине и председник скупштине припадници Косовских Срба. Однос у скупштини 9 према 6 од укупно 15 посланика.
Етнички састав
- Албанци – 3,524
- Срби – 3,122
- Роми – 63
- Турци – 7
- Бошњаци – 5
- Ашкали – 3
- Остали – 2
- Није прецизирано – 3
Ранилуг
Општина Ранилуг се простире на површини од приближно 77,6 км² и укључује град Ранилуг и 12 села. Према процени Косовске агенције за статистику из 2011. године, укупно становништво је 3,866.
Етнички састав
- Срби – 3,692
- Албанци – 164
- Бошњаци – 1
- Остали – 3
- Није прецизирано – 6
Партеш
Општина Партеш се простире на површини од приближно 18,3 км² и укључује град Партеш и 2 села. Према процени Косовске агенције за статистику из 2011. године, укупно становништво је 1,787.
Етнички састав
- Срби – 1,785
- Остали – 2