Маргинализација косовског питања
2021. годину затварамо годинама (додуше, не светлосним ако је утеха) удаљени од споразума између Београда и Приштине. Не само да је ова година изгубљена када је у питању ЕУ фасилитирано бриселско споразумевање, већ смо сведоци процеса који је можда и далеко последичнији од тензија, а то је одустајање и маргинализација косовског питања, како код главних актера у Београду и Приштини, тако и у српској и косовској јавности, али и код кључних међународних актера укључених у процес одвајања Косова од Србије и санирања последица тог одвајања (у истим круговима познато и као нормализација).
ЦДДРИ је у ову годину ушао са амбициозним пројектом „Унапређење комуникације за свеобухватни споразум“, који је имао за циљ да помогне процес споразумевања Београда и Приштине тако што би утицао на наративе који постоје у српском друштву, и тако омогућио повољније окружење за постизање свеобухваатног споразума. Међутим, колико год да је година 2020. била изузетно лоша за процес преговора, са изузетком вашингтонског излета који се показао импотентним, година 2021. је била још гора у смислу да је донела нове ескалације насиља према српском становништву, и фокусирање актера на решавање тренутних криза. Поред тога, поновни долазак на власт дубла Курти-Османи јесте унео нову динамику у односима Београда и Приштине, у којој приштинска страна јасно комуницира и дела незаинтересована за преговарање и постизање споразума, док београдска страна глуми сарадљивог актера који жели да иде ка споразуму али нема са киме да преговара. Ако имамо у обзир политичке промене у ЕУ, као и недовољан фокус САД на питање Косова (уз повећан фокус на БиХ), добијамо резултат генералне маргинализације косовског питања код свих укључених актера. Из ове перспективе се чини да ће се фокус враћати на Косово само у случају криза какву смо видели са таблицама и упадом косовске полиције међу српско становништво на северу Косова. То је све само не добра вест за бриселски процес.
Иако смо на почетку године тежили да пмогнемо српској јавности да више сазна о процесу преговора, пре свега кроз платформу normalizacija.rs, у одређеним тренуцима смо били у великим дилемама да ли је умесно промовисати нормализацију у условима када се на терену, тј. на Косову, дешавала ескалација насилља према српском становништву у континуитету, тј фактичка денормализација односа.
Међутим, амбиције ЦДДРИ нису биле оивичене овим пројектом, те смо желели да наставимо наш рад на теми која нас већ дужи низ година фокусира, а то је нормализација односа два народа, српског и албанског, као предуслов стабилизације и просперитета у региону. Кроз сва истраживања која смо радили, кроз анализе и дискусије, и закључно кроз нову платформу комуникације коју смо предложили ми смо тежили да, прво, усмеримо пажњу јавности на проблем који је кровни а то је високи зид између два народа на Балкану, и друго, да помогнемо у рушењу тог зида. У овом смислу, може се рећи да су нам политичке околности ишле на руку, па бих Отворени Балкан навео као пример политичке иницијативе која може довести до веће привредне и културне размене између два народа, и самим тим до смањења ентичке дистанце међу народима.
Но, вратимо се на кључни производ овог пројекта, а то је документ под називом Нови наратив нормализације, тј нова платформа комуникације намењена политичким одлучиоцима али и креаторима јавног мњења у Србији. Ова платформа се заснива на два стуба, а то је поседовање процеса нормализације, и величина два народа. Самтрамо да је за успешсност нормализације два народа кључно да се промени парадигма преговора (барем у Србији), и да бисмо морали да причамо о суверенству над преговорима између два народа, као показатеља способности и спремности да преузму одговорност и сами дођу до решења проблема. Такође, поруке које смо предложили се ослањају и на осећај величине два народа, тј. два највећа народа на Западном Балкану који самим тим имају и највећу одговорност када су у питању западнобалкански односи. Позивам вас да више о самом предлогу прочитате у документу ЛИНК који смо недавно објавили.
Шта у 2022?
У следећој години ћемо наставити да се бавимо променом наратива о којој сам писао горе, надајући се да се политичке околности можда унапреде у смислу преговора у Бриселу. Међутим, поводом самих преговора сам велики песимиста, јер заиста не видим како власт у Приштини може да промени своји приступ, нити видим зашто би Вучић ризиковао неке косовске авантуре када му пат позиције са Куртијем и Османи савршено одговара да решава проблеме које има у Србији. Искрено се надам да се ситуација бар неће ићи ка ескалацији насиља.
Уколико долазак новог амбасадора САД у Београду Кристофера Хила буде мисија усмерена на БиХ, а не на Косово, заиста мислим да нас средњерочно очекује озбиљна маргинализација косовског питања у сваком смислу.
О АУТОРУ:
Душан Љ Миленковић
Душан Љ Миленковић је један од оснивача Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе. Завршио је Факултет политичких наука Универзитета у Београду, а сфера интересовања су му политички системи, односи три гране власти, положај парламената у начелно демократским земљама, демократски капацитет међународних организација, као и коришћење бихевиоралног приступа у политици.
Више од 10 година развија и управља пројектима у сектору међународног и политичког разоваја кроз рад за међународне организације НДИ (САД), као и WФД и ИСУОГ (УК). Развојне пројекте је имплементирао у Србији, региону Западног Балкана, као и земљама у развоју у Африци, Азији и Латинској Америци.
Бави се писањем, издао је једну збирку прича 2009. године, и активно објављује приче и политичко-друштвена сматрања на свом сајту dmilenkovic