Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа
Споразум у оквиру техничког дијалога
Датум потписивања: 19. април 2013.
Статус споразума:
Споразум је делимично имплементиран
Стране/делегације
Ивица Дачић
Премијер Србије
Кетрин Ештон
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност
Хашим Тачи
Премијер Косова*
Званичници
Томислав Николић
Председник Србије
Ивица Дачић
Премијер Србије
Атифете Јахјага
Председница Косова*
Хашим Тачи
Премијер Косова*
Позадина:
Бриселски процес, покренут под покровитељством ЕУ довео је за преговарачки сто представнике Косова и Србије први пут након једонстраног проглашења косовске независности 2008. Овај процес може се поделити у две фазе: фазу техничког дијалога, која је довела до закључивања низа споразума 2011. године и фазу политичког дијалога чији је резултат био Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа (познатији као Бриселски споразум) из 2013. године и накнадни споразуми који су из њега произашли.
Бриселски споразум закључен је 19. априла 2013. године у два истоветна текста: један су парафирали Кетрин Ештон и Ивица Дачић, а други Кетрин Ештон и Хашим Тачи.
Овај споразум од 15 тачака предвиђао је формирање Заједнице/Асоцијације општина са српском већином, одржавање локалних косовских избора у четири општине на северу, успостављање косовских и гашење српских општинских структура, интеграцију српских безбедносних структура у косовски институционални оквир и интеграцију правосуђа.
Поред тога, овим споразумом договорено је и интезивирање разговора о енергетици и телекомуникацијама и њихово окончање до 15. јуна исте године.
Договорено је и да ниједна страна неће блокирати, или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на њеном путу ка ЕУ.
Основни принципи садржани у овом споразуму наредних година детаљније су разрађивани посебним споразумима. Циљ овог споразума била је интеграција српског становништва и институција које функционишу у оквиру српског система у косовски правни и институционални оквир.
Док је Скупштина Косова, јуна исте године, ратификовала Бриселски споразум као међународни споразум, чиме су косовске институције постале дужне да га спроведу Народна скупштина Србије није то исто учинила.
Влада Србије је једногласно прихватила постигнути споразум, док је Народна скупштина 26. априла 2013. одобрила извештај о политичким и техничким преговорима са Приштином, у оквиру ког се налазио и овај споразум. Захтев за оцену уставности одлуке Народне скупштине о усвајању владиног извештаја и самог Бриселског споразума, Уставни суд Србије одбацио је децембра 2014. оценивши да је реч о политичком, а не о правном питању.
Суштинске тачке споразума
Линк за текст споразума на следећим језицима
Локални избори
Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа (Бриселски споразум), између осталог, договорено је и правно успостављање четири општине са већинским српским становништвом под јурисдикцијом Косова на северу: Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић. То је подразумевало и одржавање првих локалних косовских избора у овим општиама, у новембру 2013.
До овог споразума, Срби већином нису учествовали на косовским изборима, у четири општине на северу посебно.
Београд је у имплементацији овог споразума видео стварање услова за формирање Заједнице општина са српском већином – ЗСО, што је део истог споразума, док је Приштина у томе видела проширење надлежности и на север Косова као и интеграцију Срба са севера у косовски систем.
Обе владе су крајем маја 2013. усвојиле план за спровођење споразума, по ком би се локални избори одржали до краја октобра. Скупштине свих општина на територији Косова а које функционишу у српском систему распуштене су након тога. Одлуком Владе Србије именовани су привремени органи који и данас функционишу у овим општинама.
Први локални косовски избори уз подршку ОЕБС-а одржани су новембра 2013. у четири општине на северу. Косово је пристало на то да се на гласачким кутијама не истичу државни симболи, амблеми и други државни елементи.
Посматрачка мисија Европске уније оценила је ове изборе као слободне и поштене. Уз све потешкоће, од тада се избори како на централном тако и локалном нивоу спроводе у свим општинама на Косову.
Наредне године успостављени су општински органи у све четири општине на северу и усвојени статути у складу са косовским законодавством.
Иако је циљ био укидање српских општинских структура, то још увек није постигнуто.
Интеграција безбедносних структура на северу Косова
На основу Бриселског споразума било је предвиђено да питање безбедности треба решити распуштањем илегалних српских структура које су деловале на северу и њиховом интеграцијом у безбедносне структуре Косова. Српска полиција на северу Косова је све до тада деловала у оквиру српског правног система и под контролом МУП-а Србије.
План примене истиче да ће свим полицијским службеницима на северу бити понуђено место у еквивалентним косовским безбедносним структурама и институцијама али да истовремено са процесом интеграције Србија треба да затвори просторије српских безбедносних структура и обустави исплату њихових зарада (Влада Србије издала је декрет у децембру 2013. којим су сви полицијски службеници МУП-а пензионисани).
Поред интеграције бивших полицајаца МУП-а у Косовску полицију, споразум предвиђа успостављање Регионалне команде за север Косова, са регионалним командиром, за четири северне општине (Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић).
Влада Косова добила је списак полицијских службеника који су заинтересовани да постану део косовских безбедносних институција 11. децембра 2013. и тиме је започет процес интеграције. Од укупно 337 интегрисано је 292 полицијских службеника.
Заједница српских општина
Главни део Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа (Бриселски споразум) посвећен је формирању Заједнице општина са српском већином (ЗСО).
Споразумом је превиђено оснивање Заједице/Асоцијације општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову – Северна Митровица, Зубин Поток, Звечан, Лепосавић, Грачаница, Штрпце, Ново Брдо, Клокот, Ранилуг и Партеш.
Идеја Бриселског споразума, посебно ЗСО је да олакша потпуну интеграцију косовских Срба (у четири општине на северу) у косовски систем, као и институција које функционишу у оквиру српског система, укључујући здравствене и образовне институције.
У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу/Асоцијацију која ће имати надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја. Ова заједница биће успостављена на основу Статута.
Августа 2015, Косово и Србија су постигли Споразум о општим принципима/главним елементима ЗСО којим су дефинисани циљеви, организациона структура, односи са централним органима, правни капацитети, буџет и подршка ЗСО.
На Косову је изостала подршка овом споразуму, био је критикован од опозиције и јавности, изазвао кризу и масовне протесте. Петицију против овог споразума покренуту од стране опозиције потписало је 200 хиљада грађана.
У таквој атмосфери, председница Косова је 31. октобра 2015. године затражила од Уставног суда да оцени уставност општих принципа ЗСО.
Иако је суд уставним оценио формирање ЗСО у складу са Првим споразумом о нормализацији односа, који је Скупштина Косова ратификовала, одређене делове споразума из 2015. оценио је као неуставне:
Циљеви, организациона структура, буџет, финансијска подршка и опште одредбе иду изван оквира косовског Устава у области локалне самоуправе;
Право законодавне иницијативе која је споразумом из 2015. предвиђено и за ЗСО, имају искључиво председник Косова, Влада, посланици Скупштине или најмање десет хиљада грађана.
Уставни суд је такође оценио да ЗСО не могу бити поверена искључива овлашћења за заступање интереса српске заједнице на Косову, у односима са централним властима.
Након ове одлуке, имплементација споразума постала је немогућа, с обзиром на то да ниједна страна не жели да пристане на даље компромисе.
Док Приштина инсистира на спровођењу споразума из 2013, којим нису предвиђена извршна овлашћења за ЗСО, Београд једино прихвата формирање ЗСО у складу са Споразумом о општим принципима/кључним елементима, као што је договорено у Бриселу 2015. године.
Европска унија је априла 2018. године потврдила мандат Управљачком тиму ЗСО задуженом за сачињавање статута заједнице, међутим, иако српска страна тврди да је тај статут израђен, до данас он није представљен ни ЕУ нити јавности у Србији и на Косову.
Линк за текст споразума на следећим језицима